English    Francais
 naslovna
 O Medijskim inicijativama
 Uvodnik
 Mediji i politika
 Medijska politika i zakoni
 Mediji, kultura i dru�tvo
 Medijsko tr�i�te
 Novi mediji
 Novinarstvo danas
 Recenzije
 Specijalni izvje�taji
 Mediji i tranzicija
 Mediji i izbori
 Online medijska lepeza ljudskih (ne)prava u BiH
 pretra�ivanje
 info
 kontakt
 linkovi
 mailing lista
 sponzori
 
Mediji i tranzicija -> Srbija
Srpski mediji u 2016.
IZ LOEG U JO GORE
09.01.2017: Ivan Proti


 



Preuzeto od Media&Reform centra Niš http://mediareform.rs/srpski-mediji-u-2016-iz-loseg-u-jos-gore/



 



Srpski mediji su  na kraju 2016. liili na grogiranog boksera. Udarci su dolazili sa svih strana – napadi, pretnje i pritisci, arogantan i neprijateljski stav prema svakoj kritiki izreenoj reenici, sve lošija ekonomska situacija, mahinacije sa sufinansiranjem medijskih sadraja, loši rezultati poslednje privatizacije medija.



Napadi, pretnje i pritisci na medije su i u 2016. bili brojni. Po evidenciji NUNS-a bilo ih je 69, od kojih je 9 bilo fizikih.



I pored toga što je veina medija bila naklonjena vlasti i što je pozitivno izveštavala o aktivnostima Vlade i premijera, vlast  je  svaku kritiku opasku ocenjivala  kao pokušaj rušenja premijera i Vlade koristei pritom termine „plaenik“ i „neprijatelj“.  Oito je da vlast i drugi centri moi sve više shvataju novinarstvo kao PR delatnost sa iskljuivim ciljem njihove promocije.



Veina domaih strunih ocena o stanju  na srpskoj medijskoj sceni je negativna. Tako je zaštitnik graana Saša Jankovi ocenio da se u Srbiji, umesto da se podstie kritiki odnos prema stvarnosti, on kanjava, dodaje da su medijske slobode nazadovale kao i da imamo sve razloge da budemo zabrinuti. U  izveštaju o Srbiji za 2016,  Evropska komisija kao probleme navodi  pretnje,  nasilje i zastrašivanje novinara. Tu je i konstatacija da su istrage i presude  za to retke. Govor mrnje u medijima, autocenzura, niske plate, mlake reakcije pravosua, nejasan status ugašene dravne novinske agencije TANJUG kao i manjak nezavisnosti regulatornog tela za elektronske medije (REM) su neki od goruih problema o kojima se govori u ovom izveštaju. U godišnjem izveštaju organizacije Hjuman rajts vo za 2016. se istie da je više od godinu dana nakon što je ukazano na uoene pritiske koji ugroavaju slobodu medija u regionu,  ni vlade ni Evropska unija nisu preduzele konkretne mere za rešavanje ovog problema, a pojavili su se novi zabrinjavajui sluajevi. Sline ocene se nalaze i u IREX-ovom indeksu odrivosti medija u kome se konstatuje da se situacija  sa medijima u Srbiji pogoršava u poslednjih  pet godina.



Poloaj medija u Srbiji,  ruiniran posledicama dugogodišnje ekonomske krize, dodatno oteava i njihova brojnost. U Registru medija koji vodi Agencija za privredne registre  je bilo upisano 1788 javnih glasila, oko 400  više nego u 2015.



Materijalni  poloaj novinara u Srbiji se, iz godine u godinu, pogoršava. Njihove  zarade su ispod prosenih zarada u dravi. Taj prosek je poetkom 2016. bio 47.000 dinara,  dok je prosena zarada srpskog novinara u isto vreme bila 36.000 dinara. Uz to ide i podatak da je u 2015, tokom poslednje privatizacije, preko 1.000 novinara ostalo bez posla, da je na birou rada 2014, pre privatizacije, ve bilo 1.149 novinara, kao i da je taj broj dodatno uvean istkom u javnom servisu RTV Vojvodina  nakon što je u toj pokrajini promenjena vlast  nakon  vanrednih parlamentarnih izbora u aprilu 2016.



Privatizacija medija u Srbiji ostavila je za sobom sumornu sliku u tom sektoru. Od 73 medija koje je trebalo privatizovati, za njih 50 je raspisan javni poziv. Privatizovana su 33 medija, ugašeno je njih 20, delatnost su promenila dva medija, 17 njih e biti privatizovano besplatnim prenosom kapitala na zaposlene.



Ono što je karakteristika ove privatizacije je da su medije uglavnom pokupovali ljudi koji se nisu bavili informativnom delatnošu ranije. Medijski strunjaci su ovu privatizaciju nazvali fiktivnom jer su novi vlasnici uglavnom bili u tesnim roakim, prijateljskim finansijskim i politikim vezama sa vladajuim strukturama. Zato se sa dosta sigurnosti moe tvrditi da je poslednji proces privatizacije u Srbiji bio prikriveni proces jaanja dravnog i partijskog uticaja na medije i njihovu ureivaku politiku. Te ocene moda najbolje ilustruje primer Radoice Milosavljevia, lana vladajue SPS iz Kruševca. On je kupio osam medijskih kua, meu kojima je sedam  televizija, za nešto više od 280.000 evra. Istovremeno, on je, samo preko konkursa za sufinansiranje medijskih sadraja od javnog interesa,  primio skoro 400.000 evra budetske pomoi.



To nas dovodi do problema sa sufinasiranjem medijskih sadraja. Novinarska udruenja su izvestila da je, u period od 1. aprila 2015. do 1. aprila 2016. godine raspisan 191 konkurs, od kojih  su u 132 pronaene nepravilnosti. esto su lokalni konkursi raspisivani po meri odreenih medija, a u konkursima su uoeni uslovi kao što je “obim i kvalitet preašnje saradnje sa opštinom” što je diskriminatorni uslov. Osim toga,  lokalne samouprave su neretko menjale odluke strunih komisija. Iste uprave su  i nametale izbor lica koja imaju javnu funkciju u strune komisije, što je zakonom zabranjeno.



Suenja i  tube protiv novinara  i medija bili su brojni i u 2016. a naješe su se odnosili na povredu asti  i ugleda, uz zahteve za materijalnu kompenzaciju.  Od poetka 2014. do 31. jula 2016. Viši sud u Beogradu je primio 1.135 tubi protiv novinara, urednika i vlasnika medija. Meu ljudima iz vrha vlasti najviše se “isticao” ministar policije  Nebojša Stefanovi koji je tuio nedeljnik NIN i Vesnu Peši zbog sluaja Savamala.  Suenje NINU je trajalo samo jedan dan, bilo zatvoreno za javnost, u sudnicu su pušteni samo predstavnici odabranih medija.  U presudi objavljenoj 4. januara 2017. sud je naloio nedeljniku NIN i glavnom i odgovornom uredniku da ministru policije, kao graaninu, plate 300.000 dinara odštete.



Na kraju pomenimo i  brojne sluajeve neprofesionalnog ponašanja srpskih medija. Novinari najtiranijih srpskih tabloida pretpostavke, nagaanja ili impresije predstavljaju kao injenice a svoju publiku ele da šokiraju ili uznemire. Oni krše prava dece, pravo na  privatnost, pretpostavku nevinosti, prete, pokreu prave hajke i upliu se u policijske istrage. U monitoringu koji je, u periodu od 1. marta do kraja novembra 2016, sproveo Savet za štampu, ocenjivano je osam dnevnih novina- Politika, Danas, Veernje novosti, Blic, Alo, Kurir, Informer i Srpski telegraf.  U tom periodu profesionalni kodeks  je prekršen  u 4.881 tekstu. Šampioni neprofesionalnog ponašanja su Informer, Srpski telegraf  i Kurir, Šampioni neprofesionalnog ponašanja su Informer, Srpski telegraf  i Kurir,  a ono što zabrinjava  je to što je broj prekršaja u odnosu na  isti period  2015. godine porastao ak preko 1.500.



Na osnovu analize ovih podataka i injenica, moe se, sa velikom sigurnošu, tvrditi da  negativni dugogodišnji trendovi ne samo da nisu zaustavljeni u 2016,  ve su se i pogoršali. Ta situacija, uz ogromno naraslu cenzuru i autocenzuru, uzrok je ubrzanog isezavanja novinarskog profesionalizma i brzog  rasta “merkantilnog urnalizma” – kombinacije novinarstva u tragovima, i izuzetno ojaane  grube politike propagande i neveštog PR.


 
23.11.2012
 Srbija
06.07.2012
 Srbija
31.08.2007
 Srbija
11.01.2007
 Srbija